Zalivanje biljaka kišnicom – prednosti i saveti
Zalivanje biljaka kišnicom jednostavan je način da negujete baštu, istovremeno čuvate životnu sredinu i smanjujete potrošnju pijaće vode. Kišnica je prirodno meka i odgovara mnogim biljkama, kako u zatvorenom prostoru tako i napolju.
Sakupljanjem kišnice u bure ili rezervoar možete sačuvati vodu iz kišnih dana i koristiti je kada biljkama zatreba dodatno zalivanje.
Zašto je kišnica dobra za biljke?
Kišnica ima nekoliko prednosti u odnosu na običnu vodu iz slavine. Obično sadrži vrlo malo krečnih materija i nije hlorisana, za razliku od pijaće vode koja se često hloriše. Zato je posebno korisna za biljke kojima odgovara meka voda.
Biljke poput rododendrona, borovnica i pojedinih orhideja mogu imati koristi od niskog sadržaja krečnih materija u kišnici. Prikupljenom kišnicom mogu se zalivati i uobičajene baštenske biljke, cveće i žbunje.
Još jedna prednost je što sačuvana kišnica često ima približno istu temperaturu kao okolina, što je obično blaže za biljke od veoma hladne vode iz slavine.
Sačuvajte kišnicu
Tokom leta održavanje travnjaka, cvetnih leja i površina pod zasadima u dobrom stanju može zahtevati velike količine vode. Uz rezervoar za kišnicu možete iskoristiti vodu koja bi inače otekla kroz olučne cevi.
Dobijate i dodatnu zalihu vode za sušne periode kada kiša pada ređe.
Kako sakupljati kišnicu za zalivanje
Najjednostavnije je postaviti bure ili rezervoar za kišnicu uz olučnu cev na kući. Pomoću sakupljača kišnice deo vode sa krova usmerava se u rezervoar.
Za manju baštu može biti dovoljno bure od 100–300 litara. Ako imate veće površine pod zasadima ili želite duže da čuvate vodu, veći rezervoar može biti bolji izbor.
Pobrinite se da rezervoar ima poklopac koji štiti vodu od lišća, prljavštine i insekata. Korisna je i zaštita od prelivanja koja odvodi višak vode kada je rezervoar pun.
Koje biljke možete zalivati kišnicom?
Kišnica odgovara većini uobičajenih baštenskih biljaka. Možete je koristiti za cveće, žbunje, travnjake i mnoge vrste zasada.
Posebno može koristiti biljkama koje vole kiselije zemljište i osetljive su na kreč. To su, na primer, rododendroni, azaleje i žbunovi borovnice.
Kišnica se može koristiti i za sobne biljke, pod uslovom da je čista i da nije zagađena tokom sakupljanja.
Na šta treba paziti pri zalivanju kišnicom
Za najbolje rezultate zalivajte rano ujutru ili uveče, kada je isparavanje manje. Nastojte da zalivate direktno zemljište kako bi voda stigla do korena biljaka.
Razmislite i o tome odakle se kišnica sakuplja. Voda sa krovova može sadržati prljavštinu, metale i druge zagađujuće materije, u zavisnosti od krovnog materijala i okoline. Zato budite posebno oprezni sa vodom prikupljenom sa neodgovarajućih krovnih materijala, naročito pri zalivanju jestivih biljaka.
Redovno čistite rezervoar i ne dozvolite da se prljavština nakuplja na dnu.
Pametno rešenje za baštu
Zalivanje kišnicom jednostavan je način održivijeg korišćenja vode. Štedite pijaću vodu, možete smanjiti troškove vode i istovremeno dobijate meku vodu koja odgovara mnogim biljkama.
Uz rezervoar možete jednostavno sakupljati kišnicu i koristiti je kada bašti treba zalivanje. To je praktično rešenje i za male i za velike bašte.